Podrška Josipa Dujmovića

Šta Zenici može značiti Boris Britvar
kao kandidat za gradonačelnika?
Čitam ovih dana: rock promotor Čičak proglašen je počasnim građaninom Sarajeva. Ranije, nagradu u Sarajevu dobili su Monteno, Indexi, čak i dva svjetska rokera, Bono Vox i Bruce Dickinson.
Jeste li čuli, je li ikada ikoji roker u Zenici dobio bilo koje javno priznanje? Ili bar zenički članovi Crvene jabuke, možda Enes Bajramović iz grupe Cod ili kolektivno pioniri rocka Plameni dječaci. A zenički članovi Dubioze kolektiv zbog kojih se za ovaj grad čuje na cijelom planetu?
Ruku na srce i Sarajevu se ima šta prigovoriti. Goran Bregović je počasni građanin Buenos Airesa, Atine, Praga i Tirane, dok su ga Francuzi odlikovali Ordenom viteza umjetnosti, a u svom Sarajevu nije zaslužio ni plaketu na papiru.
U stvari, briga me za druge. Ja želim o mojoj, tvojoj, našoj Zenici.
U svakom zeničkom kabinetu ili ”velikoj sali” gdje se odlučuje sudbina Zenice skoro šapćući spomenete termin rock. Osjetite kao da se trebate stiditi. Ćuj rock!
A kada kažem ”rock” nikada ne mislim na muzički žanr, na proklete bučne gitare koje njima paraju uši. Rock je životni stav koji znači – otvoren za sve i svakoga i svaku naprednu ideju. Koji znači gromko ”NE” podjelama, netrpeljivosti, gramzivosti, egoizmu, zadrtosti, destrukciji…
Realno, opet može ispasti – džaba govoriti!
Ipak, vrijedi razmisliti o slici današnjoj, oktobra dvadesetsedmog, u centru Zenice: čovjek mojih godina povuče zaštitnu masku s lica i sočno ispuše nos na cestu, pa uredno vrati masku. Pitam ”zašto?” i ”činite li to u svom stanu?” i dodajem ”i Vi ćete ugaziti jednom u tuđu slinu”. Za njega odmah postajem ”ti” i dobijem odgovor ”mrš, gledaj svoja posla”.
Evo gledam. Pokušavam gromko reći NE egoizmu, zadrtosti, destrukciji, sve ono što bi svaki roker rekao. I neću da se stidim i neću da šapućem.
Zvuči blasfemično, ali jeste tako: hoće li rokeri – ne, ne i ne muzičari! već ljudi koji su otvoreni, ljudovolitelji i željni napretka, a ne izbornih ”promjena” i ”novih ideja” – elem, hoćemo li početi nešto ČINITI? Ili pustiti maskama da pljuju po našoj Zenici?
Ispravite griješim li: kandidat za prvog čovjeka grada, koji određuje smjer plovidbe, nikada ranije nije bio neko iz rock svijeta i životnog stava. Do nas je. Možemo opet samo slegnuti ramena i u sebi poželjeti mu sreću. Ili…
Ako među drugim kandidatima vi, pak, pronalazite nekog kao što je Boris, nekoga kome je stalo do svih a ne grupica, ljubim vas odlučite se, samo da ne budu ”maske” iz današnje priče.
Podijeli:
Vrh